Хургада: Излет бродом на острво Магавиш са ручком и трансфером

Резервисали сте недељу дана на Црвеном мору управо због оваквих дана. У пола девет возач вас преузима испред хотела, а до средине преподнева обала Хургаде је само танка бела линија иза брода. Пред вама није испланирано ништа осим воде.

Прво заустављање је изнад отвореног гребена. У воду улазите са крме, и бука палубе једноставно престаје — мотор, гласови, све — а замењује је сопствено дисање кроз дисаљку. Испод вас корал се спушта у плаветнило: рибе папагаји чепркају по стени, јато се окрене одједном, светлост се у тракама креће по песку. Ваш водич остаје у води поред вас, што је важно ако сте први пут. Они који су намеравали да пливају десет минута излазе после четрдесет. На овом делу обале живе дугокљуни делфини и између заустављања често плове уз брод — нико не може да их обећа, а посада ће вам то поштено рећи.

Ручак се поставља на палуби док брод мења положај, а затим добијате два сата на острву Магавиш. Смисао та два сата је у томе што у њима нема ничега. Нема реда, нема карте коју треба показати, нема следећег места које треба стићи — туристичка такса за острво је већ плаћена, па једноставно силазите с брода. Већина путовања тражи од вас да се крећете даље и да даље фотографишете; овакав дан тражи од вас да станете, а то се купује теже него што звучи. Управо зато људи резервишу овај излет двапут током истог одмора.

На повратку је још један гребен, па расхлађено воће на палуби док брод скреће ка Хургади. О опреми и поспремању брине посада. Ви седите на сунцу док вам со суши на кожи и гледате како се обала приближава, а у хотел се враћате уморни на онај добар начин — с оним нарочитим неужурбаним миром који за собом оставља само дуг дан на отвореном мору.