Марса Алам: Роњење са морским корњачама у Марса Мубарак

Дошли сте на Црвено море баш због оваквог јутра. Чамац креће из марине, обала се полако губи иза вас, а негде испред вас, испод тиркизне површине, морска корњача већ клизи изнад гребена — неужурбана, древна, чека да уђете у воду.

Код Марса Мубарак спуштате се са крме чамца и свет изнад површине утихне. Испод вас гребен се отвара у зид боја — рибе папагаји пасу корале, јата се крећу као једно тело, а затим спора сенка зелене корњаче, велике попут послужавника, издиже се да удахне поред вас. Два вођена заустављања за роњење са дисалицом дају вам времена да престанете да бројите минуте и једноставно лебдите, безтежински, у води толико бистрој да се чини да је морско дно надохват руке.

Марса Мубарак је један од последњих залива на овој обали где корњаче и њихове ливаде морске траве и даље напредују нетакнуте — део Црвеног мора који се понаша онако како се некада понашало цело море. Дељење воде са дивљом корњачом овде није толико прилика за фотографисање колико тих подсетник да сте гост у свету који је сасвим добро функционисао и пре него што сте дошли. Већина посетилаца изрони смиренија него што је ушла у воду.

На палуби вас већ чека ручак-бифе, сунце суши со на вашој кожи, а чамац вас носи до плитког пешчаног спруда где вода добија боју стакла. Све остало — превоз од и до хотела, сва опрема, опуштен темпо — већ је обезбеђено; понесите само купаћи костим. На обалу ћете се вратити носећи ону особену, непоколебиву смиреност коју оставља само дуг дан на отвореној води — смиреност која надживи чак и тен.